|
| O zdravlju |
 |
| |
| ► Šta je Astma? |
 |
Astma je grčka reč, a znači otežano i ubrzano disanje."... "Astma je veoma česta bolest. U Evropi od nje boluje svako deseto dete školskog uzrasta, a postoje dokazi da se njena učestalost stalno povećava, iako su razlozi za to nejasni."...
► Šta je Alergija?
Alergija je veoma česta – izgleda da 20 - 30% svih ljudi ima neku alergijsku bolest. Ukoliko jedan od roditelja imaju alergiju, rizik da će i njegovo dete imati alergiju je 20% i 40%. Ukoliko oba roditelja imaju alergiju, rizik je oko 40-60%, a ukoliko oboje imaju i istu vrstu alergije (npr. ekcem), onda je rizik za dete da će imati istu alergijsku bolest ~ak 80%.
Zanimljivo je zapažanje da se sa povećanjem broja dece u porodici smanjuje rizik od obolevanja od astme (astmatičari su najčešće jedinci, ili imaju samo jednog brata ili sestru).
.Daleko najčešći izazivači simptoma astme jesu kućne grinje, sićušni paraziti prikazani na slici. |
 |
Njihova veličina je od 0,1 do 0,3 milimetara, što znači da se ne vide golim okom. Zbog toga oboleli i njegova porodica nisu svesni šta je uzrok simptoma. Ovaj parazit (Dermatophagoides pteronyssinus), hrani se ljudskom peruti (mrtvim slojem kože koji odpadaju sa tela). Čovek izgubi tokom dana 1,5 grama peruti, što je dovoljno da nahrani više hiljada grinja. Stoga se grinje nalaze uvek u čovekovoj blizini (u postelji, madracima, foteljama, tepisima isl.). Alergen, međutim, nije sama grinja, već njen izmet, koji se u vidu grudvica hvata na niti tekstila u nameštaju odakle se diže u vazduh i biva udahnut. Stoga je neophodno da se iz okoline astmatičara uklone grinje. Dokle god ih ima u okolini deteta, ono će dobijati napade...
Naime, na ostrvima Papua i Nova Gvineja, posle njihovog pripajanja Australiji, domodroci su počeli da koriste posteljinu, kopirajući belce. Sa njom su, međutim, "uvezli" i kućne grinje, a rezultat toga bila je prava epidemija astme (učestalost ove bolesti povećala se sedamdeset puta).
► Usisavanje prašine kao mera smanjivanja količine alergena u okolini obolelog
Iako su kućne grinje sastojak kućne prašine, usisavanje klasičnim usisivačem nema posebno povoljne efekte na smanjivanje njihovog broja i količine alergena u kući obolelog. Ispitivanja koja su obavljena u Nemačkoj i Holandiji, pokazala su da, iako većina njihovih aparata može da usisa deo grinja iz sredine, redukcija nije klinički značajna. Na primer, posle polusatnog usisavanja, u madracima ostaje od 88% do 97% živih grinja (ova cifra naravno zavisi od vrste dušeka i njegove debljine ), a u tepisima i više (92 - 95% ukupne količine grinja ostaje u dubljim slojevima posle usisavanja). Posle 40 minuta usisavanja jakim usisivačima, uklanja se maksimalno do 20% grinja.
Klasični usisivači imaju još jedan nedostatak –- što su jači - –više raspršuju alergene grinja u vazduh, odakle ih osetljive osobe udišu. Ne postoji takva kesa usisivača koja može da zadrži čestice alergena veličine nekoliko mikrona. Drugi nedostatak klasičnih usisivača sa kesom je činjenica da ukoliko se kesa ne isprazni odmah, u njima ostaju žive grinje i njihova hrana (perut, buđi itd.), te uz visoku vlažnost koja tu vlada postoje optimalni uslovi za njihovo razmnožavanje.
Stoga se za usisavanje stanova u kojima žive deca obolela od alergije i astme, preporučuju samo sistemi za čišćenje sa vodenim filterom, kod kojih se usisana prljavština zadržava u vodi i do 99,99%."...
| ALERGIJA NA KUĆNU PRAŠINU |
Kućna prašina je veoma značajan uzročnik alergijskih simptoma. Ako se smanji izlaganje osoba kućnoj prašini, mogu se smanjiti ili eliminisati ovi simptomi. Ove informacije će Vam pomoći kako to učiniti.
► Šta je kućna prašina?
Postoje razne komponente u kućnoj prašini na koje osobe mogu biti alergične. Najznačajniji element kućne prašine je kućna grinja. Grinja je mikroskopske veličine, nalik insektima koji se nalaze u domaćinstvu. One žive pre svega u madracima, jastucima, tepisima, mebliranom nameštaju kao i u vlažnim i toplim okruženjima. Hrani se otpalim delovima ljudske kože (perut). Izmet koji ove grinje luče u okruženje (alergen) je sastavni deo kućne prašine, na koji alergične osobe reaguju. Svaka grinja luči, od prilike, 20 ovakvih loptica izmeta svaki dan. Ovaj izmet nastavlja uzrokovati alergijske napade čak i kada grinja koja ju je proizvela ugine.
► Gde žive grinje?
Najveće leglo kućnih grinja u domaćinstvu su madraci u spavaćim sobama, gde postoje najpovoljniji uslovi za njihov opstanak: toplota, vlaga i hrana. Ovo su savršeni uslovi za njihovo razmnožavanje. Takođe su prisutni u jastucima, pokrivačima, tepisima, mebliranom nameštaju, zavesama i sl. Ženke grinja mogu da snesu od 25 do 50 jaja. Znači, svake tri nedelje se rađaju nove generacije. Zato madraci sadrže u sebi veliki broj živih i mrtvih grinja.
► Šta se može učiniti da se kontroliše razmnožavanje grinja?
Naučne studije su dokazale da alergične osobe kojima je smanjena koncentracija grinja u madracima imaju smanjene alergijske simptome, kao i potrebe za lekovima. Akcenat je dat na spavaće sobe gde čovek provodi trećinu dana, a gde postoji najveća koncentracija kućnih grinja. Madraci, jastuci treba da su prevučeni materijalima koji ne propuštaju kućnu prašinu, ili da se eliminišu fizičkim uklanjanjem sistemima za čišćenje isključivo sa vodenim filterima.
Na slici je skeniran Elektro Mikrograf kućne grinje
Dermatophagoides Pteronyssines
|
 |
|
|
|
